Da li i koliko verujemo informacijama na internetu?

Jedan od ciljeva obrazovanja i vaspitanja u gimnaziji je sticanje informatičke pismenosti putem sticanja funkcionalnih znanja, ovladavanja veštinama, formiranjem stavova i vrednosti. Potrebno je da učenici kompetentno i kritički koriste tehnologije informacionog društva u raznovrsnim situacijama i aktivnostima, u svakodnevnom životu i radu. U kojoj meri su ovladali ovim veštinama dolazi do izražaja prilikom korišćenja interneta. Poslednjih godina dešava se prava “inflacija” informacija na Internet iz svih mogućih oblasti, ali je prava veština napraviti pravi izbor potrebnih informacija.

Iako je internet nezamenjiv izvor informacija potrebno napraviti selekciju u moru informacija i razviti kritičko mišljenje prema ovoj vrsti informisanja.

U okviru razgovora o korišćenju interneta učenici 4. razreda odgovarali su na sledeća pitanja:

  1. Za šta najčešće vi koristite Internet?
  2. Koje sajtove najčešće otvarate? Zašto?
  3. Kako proveravate tačnost informacija pronađenih na Internetu?

Odgovori na prva dva pitanja bili su manje-više očekivani. Većina učenika skoro svakodnevno koristi internet, a najviše za pronalaženje informacija, zabavu, komunikaciju i druženje na društvenim mrežama. Osim informacija potrebnih u nastavi, internet predstavlja izvor sadržaja iz svih oblasti njihovog interesovanja: muzika, filmovi, serije, sport, zabava…  Elektronska komunikacija mladih se „preselila“ na društvene mreže pa je broj onih koji koriste elektronsku poštu mali u odnosu na broj korisnika interneta.

Kao najoriginalniji odgovor izvajam: I use the internet for improving my English.

Među najpopularnijim sajtovima su: www.facebook.com, www.youtube.com, www.google.com, www.wikipedia.com, www.blic.rs, www.b92.net, www.9gag.com (just for fun J), www.sportal.com … S obzirom da se približava upis na fakultete ovih dana redovno posećuju sajt www.infostud.com , i sajtove fakulteta za koje su zainteresovani. Najveći deo vremena ipak provode na društvenim mrežama i slušajući muziku na youtube-u.

Ipak kada je potrebno da pronađu materijal za referat ili maturski rad, glavni „oslonac“ im je sadržaj sa interneta. Zbog toga je bilo sasvim logično postaviti treće pitanje – Kako proveravate tačnost informacija pronađenih na internetu. U drugom razredu je bilo reči o pouzdanosti informacija, pa se s pravom moglo očekivati da će sa lakoćom odgovoriti na postavljeno pitanje.

Vrednovanje pronađenih dokumenata (iz udžbenika za 2. razred)

izvor: Nikola Klem, Računarstvo i informatika za 2. razred gimnazije

Knjige, časopisi i drugi izvori podataka koji se mogu pronaći u bibliotekama, indeksima ili bazama podataka prošli su stručnu  procenu od strane profesionalaca. Za razliku od toga, dokumenti koji se nalaze na vebu najčešće nisu ni na koji način filtrirani. Lakoća stvaranja dokumenata na vebu i nedostatak standarda kojih bi se autori morali pridržavati doveli su do toga da se kvalitet dokumenata na vebu kreće u najširem mogućnom rasponu, od izvanrednih do onih bez ikakvih vrednosti.

Zbog toga dokumentima sa veba treba pristupati sa oprezom. Pre upotrebe dobijenih podataka treba proveriti da li se u njih može pouzdati. Kriterijumi po kojima se može procenjivati vrednost dokumenata sa veba mogu biti sledeći:

  • Ko je napravio stranu? Da li je autor dokumenta uopšte naveden u dokumentu, i ako jeste, da li je poznat u tom području?
  • Da li je data e-mail adresa za kontakt?
  • Da li se zna „izdavač“? Treba proveriti da li je ime institucije navedeno u dokumentu i dali je u pitanju ugledna institucija.
  • Da li je dokument recenziran?
  • Koja je svrha dokumenta i kome je namenjen?
  • Da li autor ima predrasude u tekstu?
  • Da li ima linkova prema drugim stranama i gledištima?
  • Da li ima datum i da li je datum dovoljno svež?
  • Pod kojim uslovima autor dozvoljava dalje korišćenje svojih podataka?

Verujem da bi odgovori na treće pitanje bili mnogo drugačiji da je anketa sadržala ponuđene odgovore, od kojih bi trebali da izaberu one koji bi omogućili uspešno proveravanje tačnosti pronađenih informacija. Međutim, ovog puta nije bilo ponuđenih odgovora, već je 112 učenika izrazilo svoje mišljenje.

Ne proveravam, nikako.

56

50%

Proveravam na internetu na više različitih stranica

29

26%

Posetim više različitih sajtova ili u knjigama

4

3,6%

Retko, ali proveravam

4

3,6%

Proveravam samo bitne informacije – van interneta

4

3,6%

Pitam nekoga ko zna (profesori, rodbina, prijatelji…)

8

7,2%

vikipedija, facebook, google

2 + 1 + 3 = 6

5%

Pogledam koja je kompanija ili sajt to objavio

1

1%

S obzirom da je veliki broj onih koji uopšte ne proveravaju informacije sledi nekoliko smernica za proveravanje tačnosti informacija na vikipediji koju najčešće koriste kao izvor informacija.

 Jedan od informativnih sajtova je www.wikipedia.org koji funkcioniše kao online enciklopedija.  Većina ovakvih sajtova bazirana na ličnom misljenju. Wikipedia omogućava ljudima da sami dodaju sadržaj. Postoje određena pravila za dodavanje sadržaja i informacije se pregledaju i proveravaju. Ipak treba biti obazriv prilikom uzimanja nekog sajta kao izvor.

Da li ste do sada pročitali “Vikipedija: Odricanje odgovornosti” ?
U okviru ovog članka pronaći ćete primere odricanja od odgovornosti drugih enciklopedija.

Preporučujem i stranicu o proverljivosti informacija na vikipediji:

Vikipedija – Proverljivost

Na ovoj stranici potražite više informacija o stepenu proverljivosti, sumnjivim izvorima, pravilima i smernicama za dodavanje novog sadržaja na vikipediji.

Forumi su takođe jako popularni u poslednje vreme. Na njima vrlo brzo možemo postaviti neko pitanje i dobiti odgovor , ili raspravljati  sa članovima foruma o nekoj temi. Postoji veliki broj foruma gde su određene teme poređane po kategorijama ili podforumima. Dobra strana foruma je to što sadržaj stvaraju drugi korisnici i može se pronaći odgovor na mnoga pitanja, ali loše je što na taj sadržaj ne može da utiče previše. Forumi spadaju u kategoriju tzv. UGC (User-generated content) sajtova . Zbog toga se ope postavlja pitanje proverenosti informacija.

Poslednjih godina dešava se prava “inflacija” informacija na Internet iz svih mogućih oblasti. Ostaje činjenica da se korisnicima interneta nude brojne kompilacije tuđih članaka anonimnih autora, ili istrgnutih delova autorskih tekstova i neproverene vesti. Kada tačnost informacije nije zagarantovana, odgovornost je na urednicima i cenzorima, što je, nažalost, retkost. Sve u svemu, današnji internet je velika deponija, gde među brdima smeća morate da kopate i potraže par korisnih stavki. Informacijama na internetu možete verovati tek nakon temeljne inspekcije. Autori tekstova na internetu u mnogim slučajevima nemaju dovoljno znanja o temi o kojoj su pisali, a ne ispravlja ih uglavnom niko. Izuzetak su sajtovi čiji su glavni izvori materijala dobijeni iz relevantnih elektronskih ili štampanih izdanja proverenih časopisa, kao i informacije od brojnih entuzijasta, pošto oni temeljno proučavaju predmet svog interesovanja.

Nakon pojave materijala na internetu on se kopira (često bez navođenja izvora) na druge sajtove, blogove, forume, i počinje da se širi globalnom mrežom, zbunjujući ljude. U nekim slučajevima nije uopšte moguće utvrdi izvor takvih materijala.

Još jedna karakteristika mnogih članaka na internetu je njihova takozvana „pristrasnost“, emocionalnost, bez izoštrene kritičnosti. Svako preterano emotivno prenošenje informacija treba posmatrati sa velikom pažnjom i obazrivošću. Često emocije i laži, ako ne i čisto svesne obmane autora, čitaoca dovode u zabludu. Svesno ili ne, ali za čitaoca, kao potrošača informacije, ova razlika nije od presudnog značaja. Emocije mogu da utiču tako da je autor prosto fasciniran nečim ili jednostavno ne primećuje objektivne i relne činjenice. Međutim, svaki autor koji daje neku informaciju definitivno treba da proveri izvor svake takve informacije. I da obrati pažnju na ove dve stvari:

– Prvo, informacija često može biti lažna;

– Drugo, ako je istinita, autor mora da je razume, da je pravilno tumači.

Ovo je posebno važno za tekstove na stranim jezicima, tj. prevedenim materijalima. Loši prevodi, uključujući tu i materijal u zvaničnim katalozima, tako postoju noćna mora. Ali čak ni lično iskustvo i praksa autora ne mora uvek biti pouzdan izvor tačnosti informacije. Jer postoje trenuci kada oni ne razumeju šta se dešava, ne procenjuju ispravno. A dešava se i da podlegnu emocijama.

Nije ni čudo što se kaže da će deset svedoka jednog istog događaja dati deset različitih i suprotstavljenih opisa.

Nadam se da ćete sledeći put više razmisliti i proveriti tačnost pre nego što preuzmete informaciju sa interneta ili poslušate savet za sopstveno lečenje ili savet za popravku računara.

Iako je internet nezamenjiv izvor informacija potrebno napraviti selekciju u moru informacija i razviti kritičko mišljenje prema ovoj vrsti informisanja.

Ovaj unos je objavljen pod Internet i označen sa , , , . Zabeležite stalnu vezu.

10 reagovanja na Da li i koliko verujemo informacijama na internetu?

  1. Povratni ping: Uticaj savremene računarske tehnologije na život ljudi | Računarstvo i informatika

  2. Povratni ping: Poštovanje autorskih prava, etičkih normi i prava privatnosti | Računarstvo i informatika

  3. Povratni ping: Najčešće greške prilikom izrade referata, maturskih i seminarskih radova | Računarstvo i informatika

  4. Povratni ping: Još malo o verodostojnosti informacija na Internetu… | Računarstvo i informatika

  5. Povratni ping: Маратон и друге трке « Био-блог

  6. Povratni ping: Poštovanje autorskih prava na Internetu i prava privatnosti | Računarstvo i informatika

  7. metodicar kaže:

    Ово би требало да буду наставне јединице на часовима разних предмета. Заправо, читава тема. Сјајан текст.

  8. cicakslavka kaže:

    Врло корисно. Хвала на овом тексту.🙂

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s