Poštovanje autorskih prava, etičkih normi i prava privatnosti

Već je bilo reči o korišćenju Interneta kao globalne svetske mreže. Tom prilikom učenici su popunjavali anketu o koriščenju interneta. Iako su davali različite odgovore o načinu korišćenja interneta, najveći broj učenika je naveo da internet koristi kao izvor informacija.

Nametnulo se logično pitanje „Da li i koliko verujemo informacijama na internetu?“. Više reči o pouzdanosti informacija pronađenih na internetu bilo je u prethodnom tekstu. Tom priliko je ispričan samo jedan deo vrlo važne priče.

Drugo pitanje koje se nameće je „Kako koristiti materijale sa interneta a da ne povredimo autorska prava?“. Ova tema pokreće niz pitanja, na koja nećete pronaći sve odgovore u okiru jednog članka na blogu ili u novinama. Korisno i zanimljivo je znati kako otkriti poreklo bilo koje fotografije na internetu.

Sve češće se u medijima spominje zaštita autorskih prava, naročito po pitanju muzike i filma, ali i fotografije. Ovo su samo neki od razloga zbog kojih učenici pokazuju veće interesovanje za ovu nastavnu jedinicu.

Teme za razmišljanje:

  •  Da li je s pravne strane gledano dozvoljeno koristiti pirate? A etičke?
  • Da li koristimo nelegalne primerke? I ako da, zašto?
  • Ako kršimo zakon, jesmo li mi svi kriminalci?
  • Šta bi bilo kada ne bismo bili u mogućnosti da pristupimo nekim filmovima, serijama i muzici sve dok neko ne otkupi prava za prikazivanje u našoj zemlji?
  • Da li ima dobrih strana piraterije?
  • Šta je to opšte znanje?
  • Da li slobodno za korišćenje tj. free ipak podrazumeva neke uslove?
  • Da li je moguć jednostavan i legalan pristup digitalnim proizvodima?
  • Da li je moguće izbalansirati ove dve krajnosti: omogućiti da se opšte znanje širi (jer što ga je više, više će i novih ideja i proizvoda biti) i sa druge strane vrednovati i naplatiti autorski rad?

Poštovanje autorskih prava na Internetu i prava privatnosti

Brzom širenju Interneta doprineli su, između ostalog, otvaranje mreže za javni pristup, jednostavnost postavljanja sadržaja i lako pronalaženje i pristup najraznovrsnijim informacijama.

Pojam autorskog prava* (Izvor: sr.wikipedia.org)

Kao i na bilo kom drugom mediju, najveći broj sadržaja na Internetu podleže autorskim pravima. Pre preuzimanja, izmene i prezentacije nekog autorskog dela, u bilo koje svrhe i na bilo kom mediju, trebalo bi da proverite autorska prava i uslove korišćenja. Pravo zaštite od kopiranja odnosi se na originalna autorska dela.

Za razliku od štampanih dela i nosilaca slike i zvuka, kod kojih su autorska i druga prava najčešće jasno i vidljivo navedena, u slučaju Interneta niste uvek u mogućnosti da ustanovite legalne načine preuzimanja, izmene i kasnije reprodukcije određenog dela.

Činjenica da ste određenom sadržaju na Internetu slobodno pristupili ne znači da tekst, slika ili video sekvenca, ne podleže autorskim i nekim drugim pravima.

Postupak zaštite autorskog dela predmet je međunarodne i domaće zakonske regulative (zakoni o autorskim delima).

Samo se manji deo sadržaja Interneta može svrstati u javno vlasništvo, koje možete slobodno preuzeti, izmeniti, dopuniti, reproduko-vati i komercijalno koristiti.

Neke od kategorija dela, koje mogu biti predmet zaštite autorskih prava, a koja ćete pronaći na Internetu su:

–        književna dela;

–        muzička dela, uključujući i tekstove pesama;

–        dramska dela, uključujući i prateću muziku;

–        filmska, audiovizuelna dela i zvučni zapisi;

–        fotografije, crteži i skice i

–        računarski programi.

Dela, oslobođena autorskih prava, mogu se svrstati u nekoliko grupa:

–        dela slobodnih formi, sadržaja i improvizacije, uz uslov da nisu snimljena na neki od nosača slike i zvuka;

–        naslovi, imena i nepatentirani slogani;

–        uobičajeni, opštepoznati i prihvaćeni grafički simboli;

–        tipografska ornamentika i slova;

–        opšti opisi ideja, procedura, metoda, procesa i principa, pod uslovom da nisu obuhvaćeni patentiranim pravima i

–        dela koja se po zakonu mogu svrstati u javno vlasništvo, ili dela za koja nije moguće ustanoviti autorstvo.

Jedan od načina da se na internetu označi da je sadržaj strane zaštićen autorskim pravima je sledeći zapis na dnu internet stranice.

Copyright © Naziv firme, ustanove ili organizacije.

All right reserved.

Navedeni iskaz, koji se obično nalazi pri dnu svake strane, jasno pokazuje nameru vlasnika da zaštiti sadržaje svoje internet prezentacije od neovlašćenog kopiranja. Ipak, sam navod o zaštiti prava nije dovoljan. da bi prezentirani sadržaji bili u potpunosti zaštićeni, neophodno je da vlasnik Web sajta to stvarno i uradi u nekoj od ovlašćenih autorskih agencija. Postojeći zakoni zahtevaju zaštitu svakog novog ili izmenjenog sadržaja!

Ukoliko određene, tekstualne sadržaje preuzmemo sa nekog veb sajta i u neizmenjenom, ili delimično izmenjenom obliku, postoji vrlo velika verovatnoća da ih autor može vrlo brzo pronaći. Autoru će u tome pomoći mašine za pretraživanje. Ako smo preuzete sadržaje značajno izmenili, i u takvom obliku ih postavili na naš veb sajt, povreda izvornih, autorskih prava postaje predmet detaljnije stručne analize.

Autorska prava se između ostalog štite i označavaju različitim digitalnim postupcima.

Osim jasno uočljivih i čitljivih iskaza o autorskim i drugim pravima, vezanim za korišćenje i preuzimanje delova veb sajta, postoje i sadržaji koji se označavaju različitim, za oko nevidljivim, digitalnim postupcima. Postoji više načina digitalne zaštite.

Najjednostavniji način je da se ilustracija, dodatnim i vidljivim zapisom učini neprivlačnom za korišćenje: na samoj ilustraciji je ispisan tekst o zaštiti.

Drugi, složeniji način naznake autorskih prava je dopuna originalnog snimka za oko nevidljivim digitalnim zapisom, koji se naziva vodeni žig (eng. digimarc, ili eng. watermark). Krajnji rezultat je fotografija sa digitalnim zapisom o autorskim pravima, koja se, bar za oko, ne razlikuje od originalne fotografije. (setite se primera koje ste videli na časovima)

Neprofitna organizacija Creative Commons ustanovila je CC javne kreativne licence, sa ciljem da omogući lakšu razmenu znanja u oblastima obrazovanja, naučnih istraživanja i za druge pretežno nekomercijalne potrebe. CC licence omogućuju autorima originalnih dela da određena prava po osnovu autorstva zadrže, a neka druga ustupe drugima na korišćenje.

Više o ovim licencama možete pronaći na adresi: http://creativecommons.org

Pored simbola prikazanih u sledećoj tabeli , koriste se i njihove kombinacije.

U svakom slučaju dobro pročitajte napomenu o autorskim pravima i, ukoliko se to očekuje, zatražite od autora dozvolu za korišćenje.

Pročitajte i sledeći tekst o autorskim pravima.

Prava privatnosti

Posebna vrsta problema je zaštita privatnosti prilikom korišćenja interneta.

Čak i ako ne mislimo na najcrnje opcije zloupotrebe, poput kriminalnih radnji čija žrtva možete da postanete, treba misliti o opcijama privatnosti. 

Koliko su sigurni naše korisničko ime i lozinka? Koliko je bezbedno kupovati i plaćati putem interneta? Gde možemo a gde ne smemo ostavljati svoje lične podatke? Šta od podataka smemo ostavljati na internetu? Odgovore na ova pitanja smo do sada uglavnom svi naučili (i odrasli i deca). Treba čuvati šifre, PIN kod sa kartice iz banke, broj telefona,… Često ako neko nije siguran u bezbednost podataka neće ni koristiti neki servis. Većina aplikacija na internetu  su kreirane tako da maksimalno vode računa o bezbednosti podataka (e-bankarstvo, e-trgovina, razmena informacija…) Ipak postoje pitanja o kojima svakako treba razmisliti, posebno ako se uzme u obzir popularnost društvenih mreža.

Da li želite da vaš profil bude u rezultatima pretrage van Fejsbuka?
Da li zaista želite da slike na kojima ste tagovani budu vidljive prijateljima vaših prijatelja?
Da li svako od  vaših 489 prijatelja vidi jutjubov link koj iste danas postavili?
Da li želite da sa svima podelite da vest o tome da ste sad u vezi? Šta bude kad raskinete?

Predlažem vam sledeće stranice : Zaštita privatnosti na Fejsu i Razmisli šta postuješ.

Čije fotografije možete i smete da objavljujete na internetu?
Da li će se vašim prijateljima uvek dopasti fotografija na kojoj su označeni?

Da li biste kada hodate ulicom govorili svim prolaznicima statuse koje ostavljate na društvenim mrežama?

Mislite o tome i pogledajte sledeći video

Facebook vs. realita

ZADATAK ZA UČENIKE 2. razreda:

Pronađite na internetu konkretan primer kršenja autorskih prava ili prava privatnosti (zbog nelegalnog softvera, preuzimanja filmova, muzike, fotografije,…) Objašnjenje i link ka pronađenom tekstu ostavite na ovoj stranici u komentaru.

Rok za izradu zadatka 30.3.2014.godine!!!

Učenici koji uspešno završe zadatak dobijaju dodatnih 5 bodova na testu.

Napomena: Bodovaće se samo jedinstveni primeri (ukoliko dva učenika pronađu istu priču bodove dobija onaj učenik čiji je komentar „stigao“ prvi). Nakon ostavljanja komentara, vaš komentar će biti zadržan na čekanju i tek nakon pregleda će biti objavljen ovde na blogu. 

Srećno🙂

Ovaj unos je objavljen pod Internet, Ostalo i označen sa , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

27 reagovanja na Poštovanje autorskih prava, etičkih normi i prava privatnosti

  1. ROK ZA PREDAJU ZADATAKA JE ISTEKAO.
    NIJE VIŠE MOGUĆE KOMENTARISATI OVAJ ČLANAK.

    ČESTITAM SVIMA NA OSVOJENIM BODOVIMA
    I VIDIMO SE NA TESTU🙂

  2. Anja kaže:

    Nemački službenici su pokrenuli tužbu protiv Facebooka zbog skupljanja i čuvanja privatnih podataka ljudi koji ne koriste tu stranicu.
    http://www.slobodnaevropa.org/content/nijemci_tuze_facebook_zbog_krsenja_prava_privatnosti/2096525.html

  3. Upravo je stigao još jedan ponovljeni primer😦
    Ne mogu da prihvatim.
    Tražite dalje i obratite pažnju
    da se ne ponavljate.

  4. Ana II2 kaže:

    http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=271&yyyy=2013&mm=11&dd=24&nav_id=781328
    Bend Beastia Boys je optužio tvorce viralnog video spota za dečje igračke da je bez njihove saglasnosti iskoristio delove njihovog hita „Girls“ za albuma „Licensed to Ill“ iz 1987. godine.

  5. Ana II2 kaže:

    http://www.bummagazin.com/extrada/jelena-jankovic-najavila-tuzbu-zbog-reklame-/20110205/
    Jedna od najboljih svjetskih teniserki, Jelena Janković, tužiće njemačku kompaniju “Modern times”, zbog neovlašćenog korišćenja njene fotografije na razglednicama na kojima se reklamira banka sperme iz Berna.

  6. JOŠ JEDNOM PODSEĆAM UČENIKE
    DA SE PRIMERI NE SMEJU PONAVLJATI.
    DOBRO POGLEDAJTE VEĆ OBJAVLJENE PRIMERE
    PA TEK ONDA OSTAVITE VAŠ KOMENTAR.

    UČENICI ČIJI KOMENTARI NISU PRIHVAĆENI
    MOGU PONOVO DA URADE ZADATAK
    ALI SA NEKIM DRUGIM PRIMEROM,
    KOJI DO SADA NIJE VEĆ OBJAVLJEN.

  7. Milos kaže:

    Isohunt sajt za skidanje piratskih sadrzaja od Kim Dotcom-a. Sajt slican Pirate Bay-u.

    http://dnevnik.hr/vijesti/tech/obracun-s-piratima-isohunt-kriv-za-krsenje-autorskih-prava—279487.html

  8. Aleksa D. II-5 kaže:

    -Branimir Džoni Štulić, nekadašnji frontmen grupe Azra, tražiće 25 miliona evra odštete od Kroacija rekordsa zbog kršenja autorskih prava.
    -http://www.novimagazin.rs/svet/dzoni-stulic-trai-visemilionsku-odtetu

  9. Marko II-5 kaže:

    Pjesma Zdravka Čolića „Pusti, pusti modu“, koju je snimio još 1980. godine, iskorišćena je bez dozvole autora u novom filmu Ričarda Gira „The Hunting party“. Dozvolu za korišćenje pjesme, za koju je tekst napisao Goran Bregović, dao je jedino autor muzike Slobodan Vujović, dok Čolića i aranžera pomenute pjesme Kornelija Kovača, niko ništa nije pitao, a za cijeli slučaj saznali su od novinara. Kornelije Kovač je najavio tužbu zbog povrede autorskih prava.

    http://www.glassrpske.com/novosti/vijesti_dana/Krsenje-autorskih-prava-u-BiH-izrazeno-u-svim-oblastima/lat/4283.html

  10. Jana V. kaže:

    Autorka Pulicerom nagrađenog romana „Ubiti pticu rugalicu“ Harper Li podnela je tužbu zbog kršenja autorskih prava federalnom sudu u Njujorku.
    http://www.novosti.rs/vesti/spektakl.147.html:432325-Harper-Li-tuzi-zbog-krsenja-autorskih-prava

  11. Mia B. kaže:

    http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/404999/Dolce-i-Gabana-tuzili-beogradski-kafic-Dolce-i-kaffana

    Vlada Marinkovć-advokat,podneo je tužbu protiv najboljeg i najpoznatijeg srpskog tenisera,Novaka Đokovića ,zbog neovlašćenog korišćenja njegove autorske slike.
    http://www.telegraf.rs/vesti/606195-otkrivamo-ovo-je-fotografija-zbog-koje-je-tuzen-djokovic

    Jedna od najpoznatijih internet kompanija „Jahu“ tužila je najveću društvenu mrežu na svetu „Facebook „,zbog nedozvoljenog korišćenja deset patentiranih tehnologija.
    http://www.blic.rs/IT/311800/Jahu-tuzio-Fejsbuk-zbog-autorskih-prava

  12. Sanja A. kaže:

    Jelena Karleuša je bez ikakvog pitanja i dozvole obradila francusku pesmu ‘Criminel’ , koju je napisao Mkuboi Ikbala, na koju autorska prava polaže suprug Dare Bubamare Milan Kesić. Karleuša nije zatražila dozvolu za snimanje i distribuciju ove pesme, pa je dobila opomenu pred tužbu u kojoj Darin i Milanov advokat insistira da se svi nosači zvuka i svi javni nastupi pesme Krimi rad unište.
    http://tracara.com/zbog-krsenja-autorskih-prava-jk-mora-da-unisti-poslednji-cd/

  13. N.V. kaže:

    Tekst je o tužbi u vezi autorskih prava koja traje zapravo još od 2011. godine, i u koju su upletena dva velika imena – Jennifer Lopez i Lady Gaga – a koju je podigla pevačica i autorka Rebecca Francescatti, čije je umetničko ime Rebecca F.

    http://www.mtv.rs/vesti/jennifer-lopez-i-lady-gaga-tuzene-zbog-autorskih-prava

  14. Ena kaže:

    http://www.mtv.com.hr/vijesti/eminemov-izdavac-tuzi-facebook-zbog-krsenja-autorskih-prava
    Eminemov izdavač je tužio Facebook zbog jedne reklame u kojoj je navodno upotrebljena pesma koja zvuči vrlo slično Eminemovoj pesmi ‘Under The Influence’. Facebook nije tražio dozvolu ovog repera pa su time prekršena autorska prava.

  15. Zarko A. kaže:

    http://blog.internetcases.com/2010/11/25/smoked-turkey-company-alleges-that-competitor-infringed-copyright-in-directions/
    Link je vezan za navodno kršenje vlasničkih prava. Naime radi se o tome da je jedna kompanija prodavala i proizvodila određeni proizvod po svom utvrđenom postupku-uputsvima. Njihov konkurent je ,,preuzeo” ta uputsva-ideje od njih i objavio na svom web sajtu. Posle tužbe sud je doneo odluku da se ne radi o kršenju vlasničkih prava jer, kao što to pise na ovoj stranici ideje su oslobodjene autorskih prava.

  16. Nina V. kaže:

    Producentska kuća VMG tužila je Madonnu i izdavačku kuću “ Warner Bros “ zbog kršenja autorskih prava; Madonnin hit „Vogue“ iz 1990. godine sadrži elemente pesme „Ooh I Love It (Love Break)“ grupe Salsoul Orchestra iz 1977. godine.

    http://www.madonna-serbia.com/2012/07/madonni-nova-tuzba-za-krsenje-autorskih.html

  17. Predmet tužbe je Aguilerin singl iz 2006. pod nazivom „Ain’t No Other Man“, u kojem su navodno korišćeni materijali iz pesme „Hippy Skippy Moon Strut“ koju su davne 1968. objavili Dave Cortez and the Moon People.
    http://www.mtv.rs/vesti/christina-aguilera-tuzena-zbog-autorskih-prava

  18. Milan K. kaže:

    Minja Nikolić Bogdanovski, autorka verovatno najposećenijeg bloga u Srbiji (Minjina kuhinjica) objavila je na svojoj Facebook strani,po ko zna koji put,primer kako druge osobe uzimaju njene slike bez dozvole.Gospodja iz Bosne i Hercegovine je preuzela sliku pogace i prikazala je kao svoju i naravno,osvojila nagradu.(Autorka ovog bloga je pre ovog slucaja imala problema oko fotografija sa jednim veoma popularnim listom u Srbiji) LINK https://www.facebook.com/Minjina.Kuhinjica/posts/361110927234444?stream_ref=5

Zatvoreno za komentare.