Arhitektura računarskog sistema – Procesor i vrste memorija računara

Do sada ste se na časovima upoznali sa strukturom i principima funkcionisanja računarskog sistema. Naučili ste da računar čine centralna procesorska jedinica, glavna memorija i različite ulazno – izlazne jedinice.  Sa svakim od ovih delova upoznaćemo se sa više detalja. Sledi mali podsetnik na  lekcije u kojima smo rekli  nešto više o procesoru i različitim vrstama memorije.  Pored ovog kratkog podsetnika, za učenje koristite udžbenik i vaše sveske. Dodatne informacije o ovoj temi potražite na internetu.

PROCESOR

– Centralna procesorska jedinica – PORCESOR, osnovna je komponenta računarskog sistema i ona se danas obično nalazi u obliku jednog čipa – MIKROPROCESOR.

– Procesor sadrži: određeni broj registara, aritmetičko-logičku jedinicu i kontrolnu jedinicu.

– Zadatak aritmetičko-logičke jedinice je da izvršava aritmetičke i logičke instrukcije. (Koje aritmetičke i logičke operacije  poznajete?)

– Zadatak kontrolne jedinice procesora je da obezbedi čitanje i izvršavanje instrukcija programa. Na taj način se kontroliše rad čitavog računara.

– Ranije su procesori imali samo jednu aritmetičko-logičku jedinicu i mogli su u datom trenutku da izvršavaju samo jednu instrukciju.

– Danas procesori na jednom čipu objedinjuju više nezavisnih procesorskih jedinica, tzv. jezgara (eng. core). Uobičajeno je da procesori imaju 2, 4 ili 8 jezgara.

– Procesori su najčešće sinhroni tj. izvršavaju instrukcije u pravilnim vremenskim intervalima određenim internim satom procesora.

– Učestalost otkucaja sata naziva se radni takt tj. frekvencija procesora i meri se u hercima (Hz = 1/s) Uobičajene vrednosti se izražavaju u gigahercima (GHz)

– Brzina procesora zavisi od frekvencije, ali i od mnogih drugih faktora.

– Procesor podržava mehanizam prekida (eng. interrupt) i može privremeno da prekine izvršavanje programa i obradi neki hitan događaj.

MEMORIJSKA HIJERARHIJA

– Svaki računar Fon Nojmanove arhitekture ima glavnu memoriju u kojoj se skladište podaci i programi.

– Uz glavnu memoriju, u savremenim računarskim sistemima, postoje i druge memorije koje služe da unaprede funkcionisanje sistema.

– Memorije neposredno vezane za procesor koje se koriste isključivo dok je računar uključen nazivaju se unutrašnje memorije, dok se memorije koje se koriste za skladištenje podataka u trenucima kada računar nije uključen nazivaju spoljne memorije.

– Spoljašnje memorije su znatno sporije od unutrašnjih.

– Unutrašnje memorije: registri procesora, keš-memorija i glevna memorija.

– Spoljašnje memorije: diskovi, SSD uređaji i prenosne memorije (USB fleš-memorije, CD, DVD)

– Memorije se mogu klasifikovati na osnovu nekoliko parametara:

  • trajnost
  • promenljivost
  • pristup
  • kapacitet
  • brzina
  • tehnologija izrade
  • cena

IIT2_05_03A NA KRAJU … DOMAĆI ZADATAK🙂

1. Navedite kapacitete i brzine pristupa svih memorija danas.

2. Pronaći i uporediti cene memorija.

Napomena: Odgovore zabeležiti u školskim sveskama.

Ovaj unos je objavljen pod Arhitektura računarskog sistema i označen sa , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s