Uvod u mrežne informacione tehnologije

Pitanja za razmišljanje:

* Šta su računarske mreže?

* Zašto se računari povezuju u mreže?

* Zašto su mreže slojevito organizovane?

* Šta su mrežni protokoli?

* Šta su mrežni hardver, komunikacioni vodovi i mrežni softver?

Šta je računarska mreža?

Mreža je grupa računara koja je povezana tako da ljudi mogu da dele informacije i opremu. Računari mogu biti povezani u istoj prostoriji, u istoj zgradi, u gradu ili širom sveta.

Koliko grupa računara mora da bude velika da bi se smatrala mrežom?

Mreža može biti bilo koje veličine. Može se sastojati od samo dva računara ili od miliona računara.

Ako povežete dva računara kod kuće, vi ste napravili mrežu. Svi računari u školi ili biblioteci ili preduzeću su povezani u veću mrežu. Najveća mreža na svetu je internet, na koju su povezani milioni računara.

Iako postoji mnogo različitih načina da se računari povežu, u osnovi postoje dve vrste mreža: peer-to-peer i klijentsko/serverska mreža.

Peer-to-peer mreža je veza istih računara. Svi računari su jednaka u mreži. Peer-to-peer mreža obično nema više od deset računara i nalazi se u domovima i malim preduzećima. Da biste koristili program za obradu teksta, moraćete da instalirate softver na svakom računaru.

Klijent-server mreža se često nalazi u institucijama kao što su škole, korporacije ili biblioteke. . U ovoj vrsti mreže nalazi se jedan računar poznat pod nazivom server koji je snaga mreže. On čuva informacije i resurse i čini ih dostupnim ostalim računarima u mreži. Ostali računari koji koriste mrežu da bi došli do tih informacija poznatiji su pod nazivom klijenti. Klijentsko serverska mreža je najbolja kada ima više od deset računara. Ona je mnogo skuplja od peer-to-peer mreže, ali je najbolja opcija za velika preduzeća ili gde god postoji velika količina informacija koje treba da se sačuvaju.

Računarske mreže se mogu podeliti na lokalne i globalne.

Lokalne mreže, ili LAN, su mreže koje povezuju računare na rastojanju do 1.000 m, npr. računari u učionici. Računare (ili uređaje) u lokalnim mrežama moguće je rasporediti na više načina: magistrala (linijski), prsten, zvezda i mešovito. Raspored računara u mreži naziva se topologija mreže.

Globalna mreža, ili WAN, povezuje računare na većim udaljenostima, između gradova i država i više lokalnih mreža. Svakako da je Internet najveća globalna mreža.

 

Kako računari međusobno komuniciraju u mreži?

Mreže funkcinišu zato što su svi delovi opreme na neki način povezani. Svaki računar i oprema kao što su štampači, skeneri, prenosivi računari i ručni računari su povezani kablovima različite veličine, satelitima ili telefonskim vezama. Danas, postoje i bezične mreže koje povezuju računare koristeći radio-talase.

Za povezivanje računara u mrežu koristimo dodatnu opremu koju čine kablovi, mrežne kartice i ostali mrežni uređaji. Računari se unutar mreža mogu povezati kablovima (preko mrežnih kartica) ili bežično (preko mrežne kartice za bežični prenos digitalnim komunikacijama).

U primeni su različiti kablovi: telefonski, koaksijalni, optički i UTP (Unshielded Twisted Pair) koji su najsavremeniji sa specijalnim konektorima.

Mrežne kartice (skraćeno NIC) služe za povezivanje računara na ostale mrežne uređaje i kontrolišu podatke koji se prenose i obično se nalaze u kućištu računara. Koriste se mrežne kartice koje se povezuju kablovima za računar tzv. eternet (ethernet), kao i bežične (wirelless) mrežne kartice. Njihova brzina rada zavisi od standarda kome pripadaju, a kreće se najčešće od 10 i 100 Mbps (megabita po s), pa do vrlo brzih od 1 Gbps.

Mrežni uređaji su modem, hab, svič i ruter koji omogućavaju spajanje računarske mreže na internet i protok i upravljanje podacima.

Računari mogu da komuniciraju sa drugim zbog različitih skupova pravila, ili protokola, koji pomažu računarima da razumeju jedni druge. Protokoli su neophodni da bi komunikacija mogla da se odvija bez grešaka. Protokoli pomažu da se utvrdi kako je neka informacija poslata i kako je primljena. Za globalnu mrežu najčešće se koriste protokoli TCP i IP.

IP adresa je numerička oznaka dodeljena svim uređajima povezanim na kompjutersku mrežu. IP je skraćenica od Internet Protocol, (Internet protokol, pogledaj kraj teksta) a ovaj protokol omogućava komunikaciju među čvorovima (nodes – svaki uređaj koji je povezan na kompjutersku mrežu). Svrha postojanja IP adrese je dvostruka: identifikacija uređaja na mreži i njegovo adresiranje (služi da bismo znali gde se povezani uređaj nalazi).

IPv4 je standard za adresiranje na Internetu. Internet Protokol verzija 4 (IPv4) definisana septembra 1981. Internet protokol (IP) je deo TCP/IP paketa. U ovoj verziji IP adresa se sastoji od 32 bita, odnosno 4 bajta, što čini teoretski 4.294.967.296 (preko 4 milijarde) jedinstvenih adresa. U praksi, postoji nedovoljno slobodnih IP adresa, zbog toga jeraspon adresa proširen preko verzije 6 IP adrese (IPv6). IPv6 je novi (ali ne još široko korišćen) standardni internet protokol, gde su adrese 128 bita široke, što bi, čak i sa velikim dodelama netblokova, trebalo da zadovolji blisku budućnost. Teoretski, postojalo bi tačno 2128, ili 3.403×1038 unikatnih adresa.

IP adrese se ne dodeljuju nasumično. Postoje određena pravila za dodeljivanje IP adresa. Dodeljivanje adresa može biti statičko i dinamičko.

Prilikom učenja ove teme obavezno koristiti udžbenik i vašu svesku iz računarstva i informatike.

Učenici koji su dodatno zainteresovani za vou temu, mogu pronaći više informacija u  elektronskoj knjizi „Računarske mreže“.

Ovaj unos je objavljen pod Ostalo i označen sa , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s