IV razred – TEORIJA: Relacioni model baze podataka

Do sada ste se upoznali sa pojmom baze podataka, sistemima za upravljanje bazama podataka i informacionim sistemima.

U nastavku se možete podsetiti relacionog modela baza podataka i njegovih karakteristika, kao i pojmova primarni ključ, strani ključ i integritet baze podataka.

Postoje četiri logičke strukture baza podataka:

  1. hijerarhijska
  2. mrežna
  3. relaciona i
  4. objektna.

U praksi se najviše koriste relacione baze podataka i o njima ćete učiti u ovoj školskoj godini.

Model podataka se sastoji iz tri komponente:

  • strukturni deo modela – njime se zadaje koji su tipovi objekata podržani i koja su njihova svojstva,
  • rukovanje podacima – ovom komponentom se zadaje skup operacija nad objektima podržanih tipova,
  • integritet podataka – njime se zadaje skup uslova koje podaci ili odnosi među podacima moraju da zadovolje.

Osnovna ideja relacionog modela je da se podaci predstavljaju relacijama tabelarnog izgleda.

Najmanja količina informacije u tabeli je polje. Polje se nalazi u preseku reda i kolone tabele. Svako polje ima svoje ime.

Skup svih polja u jednom redu tabele naziva se slog. Svaki slog tabele ima istu strukturu, ali različite sadržaje.

Skup svih tabela i drugih objekata (obrasci, izveštaji) definisanih u cilju rešavanja određenog zadatka naziva se baza podataka.

 U vrstama (slogovima, redovima) tabele se nalaze podaci o pojedinačnim entitetima, a u kolonama su data njihova svojstva (atributi).

tabela-ucenik

Redosled vrsta u tabeli je nebitan. Ukoliko želimo da se podaci u tabeli prikažu u željenom poretku, neophodno je to posebno naglasiti. (Više o uređivanju tabela nešto kasnije :-) )

Skup entiteta istog tipa se može okarakterisati skupom atributa. Atributi mogu imati vrednosti iz nekog skupa vrednosti istog tipa. Ovaj skup vrednosti istog tipa nazivamo domen.

Relacije se zapisuju pomoću odgovarajućih šema relacije, navođenjem imena relacije, njenih atributa i njihovima domenima.

Npr. šema relacije UČENIK (Ime, Prezime, Ime oca, JMBG, Datum rođenja, Prosečna ocena, Odeljenje)

Relaciona baza podataka zadaje se skupom ovakvih relacija. Skup šema relacija relacione baze podataka predstavlja šemu relacione baze podataka.

Primarni ključ, strani ključ i integritet baze podataka

pisci-knjige

Da bi se povezale tabele u okviru baze podataka, referentna tabela mora da ima primarni ključ.
Primarni ključ je polje ili skup polja koji jednoznačno određuje svaki slog u tabeli.
Dva sloga u tabeli ne mogu imati istu vrednost u polju primarnog ključa.
Primarni ključ ima višestruku namenu.
S obzirom na to da jednoznačno određuje svaki slog u tabeli, primarni ključ se koristi za uspostavljanje relacija između tabela.
Primarni ključ omogućuje da svi slogovi u jednoj tabeli budu povezani sa zapisima u drugoj tabeli. Ako tabela nije uređena na neki drugi način, primarni ključ određuje njeno uređenje.
Primarni ključ od više polja koristi se kada vrednost u polju koje bi trebalo da bude primarni ključ nije jedinstvena.

Razmislite šta sve može biti primarni ključ u bazi podataka škole.

Postoji tri tipa povezivanja između tabela:

1 : 1 „jedan prema jedan“ (jednom slogu prve tabele odgovara jedan slog druge tabele)

1 : n „jedan prema više“ (jednom slogu prve tabele odgovara više slogova u drugoj tabeli)

n : n „vše prema više“ (više slogova prve tabele je povezano sa više slogova druge tabele)

Napomena: iako je zavisnost n : n vrlo česta u realnim sistemima, relacioni sistemi za upravljanje bazama podataka ne podržavaju mogućnost kreiranja ovakvih veza. U slučaju postojanja veze n : n kreira se još jedna dodatna relacija i dve veze 1 :n.

primer: jedan član biblioteke može da iznajmi više knjiga za čitanje, a svaku knjigu u biblioteci je čitalo više čitalaca. Zato se u bazi podataka biblioteke uvodi još jedna relacija „zaduzenje“ (u ovoj tabeli se beleži ko je uzeo koju knjigu , datum iznajmljivanja knjige i da li je knjiga vraćena)

biblioteka

Prilikom povezivanja tabela najčešće se koristi zavisnost jedan prema više. Ova zavisnost se koristi kada jednom slogu prve (primarne) tabele odgovara više slogova u drugoj (sekundarnoj) tabeli.
Kod ovakve zavisnosti primarna tabela mora imati primarni ključ jedinstvene vrednosti.
Strani ključ je polje u sekundarnoj tabeli sa kojim se vrši povezivanje i ne mora imati jedinstvenu vrednost.

Primer:
Primarni ključevi: Sifra_pisca i Sifra_knjige
Strani ključ: Autor (ne mora da ima jedinstvenu vrednost)

Integritet baze podataka čini skup pravila koji obezbeđuje ispravnost zavisnosti i nepromenljivosti stanja baze podataka prilikom unošenja, osvežavanja i brisanja podataka.
Osnovno pravilo integriteta baze podataka je da za svaki slog sekundarne tabele mora postojati samo jedan odgovarajući slog u primarnoj tabeli.

Kod većine relacionih baza podataka poštuju se sledeća pravila integriteta:

  • Nije moguće uneti slog u sekundarnu tabelu, ukoliko ne postoji slog u primarnoj tabeli.
  • Ne može se ukloniti slog primarne tabele, ukoliko postoji slog koji je povezan u sekundarnoj tabeli.
  • Nije dozvoljena izmena sloga u sekundarnoj tabeli ako za strani ključ nema odgovarajuće vrednosti u primarnoj tabeli.
  • Ne može se izmeniti vrednost primarnog ključa u primarnoj tabeli sve dok postoji povezan slog u sekundarnoj tabeli.

Ova pravila pomažu održavanju kompletne i pouzdane baze podataka.

Ovaj unos je objavljen pod Baze podataka i označen sa , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

2 reagovanja na IV razred – TEORIJA: Relacioni model baze podataka

  1. Kolega kaže:

    Primer sa piscima i knjigama, koji ste stavili, nije dobar: Kako u tu bazu podataka uneti knjige koje imaju više autora?

    • Ne brinite kolega.
      Ovaj primer je dovoljno dobar za objašnjenje primarnog i stranog ključa.
      Predstavlja pojednostavljenu varijantu odnosa između pisaca i knjiga.
      Učenicima je na času dato dodatno objašnjenje
      i naglašen je slučaj knjiga koje imaju više autora.

      Zar vi „kolega“ stvarno ne znate kako bi u ovu bazu podataka
      mogla da se unese knjiga koja ima više autora?

      Propustili ste i osnovni red prilikom ostavljanja komentara,
      a to je da se predstavite imenom i prezimenom.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s