IV razred – IP adresa i sistem domenskih imena – DNS

Kada smo govorili o računarskim mrežama naveli smo pet osnovnih slojeva u računarskim mrežama:

  1. aplikativni sloj
  2. transportni sloj
  3. mrežni sloj
  4. sloj veze podataka i
  5. fizički sloj.

Dva osnovna zadatka mrežnog sloja su adresiranje i rutiranje. Adresiranje je neophodno da bi se mogao jedinstveno odrediti uređaj do kojeg se poruke dostavljaju i zbog toga svaki uređaj priključen na mređu mora da ima adresu koja ga jedinstveno identifikuje. Rutiranje podrazumeva određivanje putanje kojom će se podaci kretati kroz unutrašnjost mreže.

Osnovnu komunikaciju na mrežnom sloju danas predstavlja protokol IP (eng. Internet Protocol) koji zajedno sa TCP protokolom predstavlja osnovu interneta i skoro svih mreža danas. Postoji nekoliko verzija protokola IP, ali se i dalje najčešće koristi verzija IPv4, dok se polako uvodi nova verzija IPv6.

 Kao što znate podaci se kroz mrežu šalju u paketima. Kada se paket prosledi sa transportnog sloja na mrežni, njemu se dodaje novo zaglavlje, koje sadrži nekoliko informacija, od kojih su značajna adresa primaoca i adresa pošiljaoca. Tako formiran paket naziva se obično IP datagram i on se prenosi od pošiljaoca do primaoca, često preko serije rutera.

U današnjim mrežama koriste se tri različite vrste adresa:

  1. imena domena tj. DNS adrese,
  2. IP adrese i
  3. MAC adrese.

Domeni olakšavaju ljudima zadavanje adresa, MAC adrese su značajne za komunikaciju unutar pojedinačnih mreža, dok u povezivanju više mreža u celinu i na internetu glavno mesto i osnovu komunikacije na mrežnom sloju predstavljaju IP adrese, koje su deo IP protokola.

Sistem imena domena (eng. Domain Name System – DNS) uvodi adrese hostova (najčešće servera) u tekstualnom obliku, koje ljudi mnogo lakše pamte nego numeričke IP i MAC adrese koje su računarima pogodnije.

Domeni se sastoje iz nekoliko delova, hijerarhijski organizovanih i razdvojenih tačkama.

primer: www.pmf.uns.ac.rs

Poslednji deo domena naziva se domen najvišeg nivoa (eng. top-level domain – TDL)  i on ukazuje na državu u kojoj je registrovan ili na tip organizacije u čijem je vlasništvu domen.

primeri:   .org   .net   .info   .edu   .gov   .mil   .int   . aero   .rs    .hu   .uk   .me   .ca

Domeni u Srbiji su .rs i .срб.

Njima upravlja Registar nacionalnog internet domena Srbije 

Domen se može registrovati (najčešće zakupiti na određeni vremenski period) kod ovlašćenih registara (najčešće dobavljača interneta).

domeni

 Sistem imena domena predstavlja osnovu veb-adresa tj. uniformanih lokacija resursa na vebu (eng. Iniform Resourse Locator – URL).

primer: www.google.rs odgovarajuća IP adresa je 172.217.17.67

Svaka mrežna kartica ima svoju jedinstvenu hardversku, fizičku adresu, određenu tokom proizvodnje. Te adrese se nazivaju MAC adrese (eng. Media Access Control) i mogu se smatrati nepromenljivim.

IP adrese se mogu zapisati u binarnom sistemu. IPv4 adrese su 32-bitni brojevi i predstavljaju se kao četiri dekadna broja između o i 255.  (primer: 192.68.0.1) Broj bitova u IPv4 adresama određuje da postoji oko 4,2 milijarde različitih adresa. Kako taj broj više nije dovoljan za adresiranje svih uređaja koji se umrežavaju postepeno se prelazi na IPv6 adresiranje.

Uređaji priključeni na internet dobijaju IP adrese. One mogu biti dodeljene statički (tako da uređaj ima fiksnu IP adresu kada god se priključi na internet) i dinamički (kada se uređaju dodeljuje neka slobodna IP adresa svaki put kada se priključi na internet, pri čemu nema garancije da će svaki put dobiti istu adresu). Statičke adrese su neizbežne u nekim slučajevima (npr. adrese servera). Ipak najčešće je poželjnija dinamička dodela IP adresa jer se smanjuje mogućnost grešaka usled pogrešno podešenih statičkih adresa. Dinamička dodela IP adresa zasniva se na protokolu DHCP (eng. Dynamic Host Configuration Protocol).

Izlazna kapija ili gejtvej (eng. gateway) je posebno određen ruter koji se koristi kada paket podataka treba poslati van mreže – „u svet“.

Svi uređaji u istoj mreži dele zajednički početak IP adrese.

primer:
jednu mrežu mogu da čine uređaji sa adresama 200.150.100.0    do    200.150.100.255.
U ovom primeru prva 24 bita daju adresu mreže, a poslednjih 8 bitova adresu unutar mreže.
U tzv. CIDR notaciji ovo bi označili kao 200.150.100.75/24.
Drugi način je da se uz adresu 200.150.100.75 navede mrežna maska (eng. subnet mask) 255.255.255.0

U okviru svake mreže dve IP adrese imaju specijalnu namenu. Prva adresa (npr. 250.150.100.0) smatra se adresom mreže i ne preporučuje se da se istovremeno koristi za adrsu nekog uređaja u mreži. Posednja adresa (npr. 250.150.100.255) koristi se tako što se svaka poruka poslata na tu adresu dostavlja svim uređajima unutar mreže i naziva se adresa za javno emitovanje (eng. broadcast address)

Napomena: Nekada nije bilo moguće da se na proizvoljan način napravi podela na adresu mreže i adrese unutar mreže, već su adrese bile podeljene na osnovu određenih klasa. Podela na klase dovela je do veoma neracionalne rasporedele adresa. DA bi se sprečili problemi koji su nastali zobg neracionalne raspodele adresa neke IP adrese su proglašene za privatne adrese. Zbog toga mnogi računari u brojnim mrežama mogu istovremeno da imaju adrese istog oblika (npr. 192.168.0.1)

Advertisements
Ovaj unos je objavljen pod računarske mreže i označen sa , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s