III razred – Nizovni tip podataka – jednodimenzionalni nizovi

Upotrebom strukturnih tipova podataka:

– prirodno se izražava problem koji se rešava,

– pojednostavljuje se zapis podataka i rešenja.

Strukturni tipovi podataka se formiraju kombinovanjem prostih tipova.

Najčešće se radi sa sledećim strukturnim tipovima podataka: nizovni, slogovni, skupovni i datotečni tip.

Nizovni tip ima sledeća svojstva:

–        sadrži linearno uređen, unapred poznat, broj članova,

–        svi članovi su istog tipa i imaju zajedničko ime,

–        svakom članu pristupa se pomoću zajedničkog imena niza i indeksa člana,

–        svi indeksi su istog, ordinalnog tipa i

–        svi članovi se tretiraju kao posebne promenljive i  jednako su dostupni.

Jednodimenzionalni nizovi

Jednodimenzionalni niz čini niz članova – jednoindeksnih promenljivih istog tipa.

Svakom članu može se pristupiti pomoću izračunljivog indeksa ordinalnog tipa.

Maksimalan broj članova niza je unapred poznat i ne može se menjati.

Jednodimenzionalni niz se definiše na sledeći način:

      ARRAY [ pv . . kv ] OF tip;

primeri:

                                array [0..10] of integer;

                                array[‘a’..’m’] of real;

                                array[1..50] of array[1..10] of char;

Svakom nizovnom tipu može se dodeliti ime u odeljku definicije tipova, a zatim da se to ime koristi za deklarisanje promenljivih.

primer:

                              type

                                   niz = array[1..200] of real;

                            var

                                   x : niz;

Članovima niza se pristupa pomoću zajedničkog imena niza i indeksa člana.

primer:

                                x[5]                        x[190]                       x[i+j]                     x[5+k]

Za dodeljivanje vrednosti članovima niza koristi se naredba dodele (kao za bilo koju promenljivu).

primer:

var c : array [ 0 . . 25] of integer;

                                c[0] := – 2;

                                readln(c[10]);

                                c[brojac] := i + 1;

                                c[ i – j ] := f (x+3);

Konzolne aplikacije

Do sada smo u uglavnom pravili aplikacije koje su se sastojale od forme i programskog koda. Lazarus omogućava kreiranje tzv. konzolnih aplikacija u kojima ćete samo otkucati programski kod, a učitavanje i ispisivanje podataka se vrši preko konzole.

Konzolne aplikacije se u Lazarusu kreiraju tako što se u meniju File izabere opcija New, a zatim se izabere opcija Simple program ili Program.

      

PRIMERI KONZOLNIH APLIKACIJA

primer 1:

primer 2: Napisati program za učitavanje niza od N prirodnih brojeva i ispisivanje tog niza na ekranu.

program NIZ;

var

i, N : integer;

A : array[1..100] of integer;

begin

(*ucitavanje*)

writeln(‘Unesite broj clanova niza (n<=100)’);

readln(N);

writeln(‘Unesite clanove niza’);

for i := 1 to N do readln(A[i]);

(*ispisivanje*)

writeln;

for i := 1 to N do write (A[i]:6)

end.

primer 3: Izračunati zbir članova niza od 10 celih brojeva.

program niz3;

var a: array [1..10] of integer;

s, i : integer;

begin

for i := 1 to 10 do

begin

writeln(‘A[‘, i, ‘]=?’);

read(A[i])

end;

s := 0;

for i := 1 to 10 do

s := s + A[i];

writeln(‘Zbir clanova niza je  ‘, s)

end.

Nekoliko zadataka za vežbanje možete preuzeti OVDE.

Ovaj unos je objavljen pod III razred Object Pascal/Lazarus, programiranje i označen sa , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s