У свет програмирања сам закорачила још у основној школи. По природи радознала увек сам имала жељу да научим нешто више у овој области. Допадало ми се да тражим пут од постављеног проблема до решења и да пишем програме. Учење се наставило и у гимнaзијским данима (Python, C++, Jupyter, HTML, CSS, JavaScript, Flask,…). Знала сам да ће моје будуће занимање имати неке везе са нових технологијама. Запитала сам се како да знам да ли је програмирање заиста посао за мене и да ли је тешко постати програмер.
Професија програмера је изузетно цењена и одлично плаћена широм света. Због константног развоја ИТ индустрија има велику потребу за квалитетним програмерима, па занимање има перспективу и нуди одличне услове рада.
Често се програмирање неправедно сматра „мушким“ занимањем. Размишљајући о избору будућег занимања и факултета наишла сам на занимљиву чињеницу – Сваки трећи програмер који тражи посао у Србији је програмерка!
Као три вештине које компаније веома вреднују и за којима ће потражња и даље расти наводе се сајбер-безбедност, кодирање и управање подацима, а програмирање наставља да буде једна од најтраженијих професија. Тренутно најтраженије технологије су: Javascript, Java, C#, MySQL, Python и рад са подацима. Учење програмирања захтева доста посвећености, упорности и рада.
Имала сам дилему колико се посао програмера разликује од задатака које смо решавали у школи на часовима Рачунарства и информатике. Најбољи начин да сазнам одговоре и решим дилеме био је да повежем до сада стечена знања са практичном применом. Циљ ми је био да повежем све што сам до сада научила о базама података и програмирању и креирам један информациони систем. С обзиром да проблем обрачуна зарада запослених постоји практично у свим пословним предузећима без обзира на број запослених и обим производње одабрала сам да креирам одговарајућу базу података и веб-апликацију која решава овај проблем.
Процес креирања информационог система подразумевао је детаљно упознавање са специфичним захтевима проблема. Један од начина реализације информационих система је тзв. трослојна архитектура. У овом моделу први слој представља страну клијента тј. корисника апликације. Са друге стране налази се сервер на којем је смештена база података. Трећи слој омогућава комуникацију између клијента и сервера. На следећој слици се може видети да на овом слоју ради систем за управљање базама података (енгл. DBMS). Трослојна архитектура се обично користи у случају великих веб-апликација.
Након упознавања са начином обрачуна зарада креиран је модел података у програму PowerDesigner. Из физичког модела података могуће је у програму PowerDesigner генерисати SQL скрипт за креирање базе података. Овај корак ми је значајно олакшао креирање базе података.
За систем за управљање базама података одабрала сам SQLite који смо користили на часовима у школи. Овај бесплатан софтвер, отвореног кода, је због једноставности коришћења и квалитета имплементације данас у масовној употреби.
Апликација за обрачун зарада је креирана у програмском језику Пајтон коришћењем његове библиотеке Flask која омогућава креирање веб-апликација. За развој статичног дела веб-сајта коришћени су језици HTML и CSS. Осим тога за валидацију података на страни клијента написан је програм у језику JavaScript који се затим извршава унутар веб-прегледача. С обзиром да је реч о сложеној веб-апликација за обрачун зарада и да она укључује неколико различитих фајлова, логично је било сачувати све датотеке у једном фолдеру намењеном тој веб-апликацији. Фолдер „Апликација“ између осталог садржи фајл app.py који представља саму веб-апликацију. На следећој слици је приказана структура апликације и садржај фолдера. На почетку апликације врши се повезивање на базу података, приказ података о запосленима и радним местима.
Апликацији се приступа из прегледача веба, на пример прегледача Chrome. На врху почетне стране налази се навигациони мени у којем су доступни неки од постојећих шифарника базе података:
- врсте плаћања (датотека /templates/html)
- списак банака (датотека /templates/banke.html)
- постојећа радна места (датотека /templates/radna_mesta.html)
- списак радника (датотека /templates/html)
као и опције за:
- додавање новог радника (датотека /templates/dodaj_radnika.html) и
- унос података о исплати и њен обрачун (датотека /templates/obracun.html).
Осим у навигационом менију ове две опције додатно су истакнуте и на почетној страни веб-апликације.
У формулару за унос новог радника обавезна поља су означена звездицом (*). Да би унос података био успешан потребно је да корисник апликације прихвати услове коришћења. Додавање података у базу врши се кликом на дугме „Додај радника“. Кликом на дугме „Обриши формулар“ позива се функција која брише податке из формулара. Битно је нагласити да ова функција неће обрисати податке који су већ унети у базу података.
Приликом уноса података за новог радника користи се клијентска валидација података помоћу JavaScript-а. Датотека у којој се налазе функције за валидацију података и брисање формулара налазе се у датотеци script.js која је сачувана у фолдеру static. Након додавања нови радник је одмах видљив на списку радника. Ово се постиже позивом метода commit(). Овај метод се користи за потврду промена које је корисник направио у бази података. Кад год се изврши било каква промена у бази података коришћењем ажурирања или било које друге измене, потребно је сачувати промене иначе база података неће бити ажурирана.
Креирање целог информационог система је представљало сложен задатак. Обрачун се реализује преко посебне форме која је приказана на следећој слици. 
У овом решењу проблема више пажње је посвећено чувању података и обрачуну зарада. Међутим, у реалним системима постоји потреба за генерисањем већег броја различитих извештаја. Креирање извештаја и њихово једноставно штампање из апликације представља једну од могућности за проширење овог идејног решења. Осим тога додатни проблем и могућност за надоградњу креиране апликације представља безбедност апликације и заштита података с обзиром да је реч о веб-апликацији.
Креирање информационог система за обрачун зарада омогућило ми је да проширим своја знања и да се упознам са целим процесом од планирања, моделирања и креирања базе података па све до израде једне сложене аплиакције. Осим стицања нових знања рад на овом пројекту ми је решио дилеме око избора факултета и будућег занимања. Сад знам да програмирање јесте мој избор!
Припремила и реализовала: Софија Међедовић IV-6
Računarstvo i informatika 